forty eight. Kanaanski panteon: Ugarit Nešto pre —3000. godine, u Palestini je rođena jedna nova civilizacija, civilizacija starijeg bronzanog doba: ona označava prvo naseljavanje Semita. Kako je to uobičajeno u Bibliji, njene pripadnike možemo nazvati i »Kanaancima«, ali to ime je konvencionalno.twenty Osvajači su se naselili, počeli da se bave ratarstvom i razvili urbanu civilizaciju. Tokom nekoliko vekova u tu oblast dospevaju i drugi doseljenici pa su se umnožile i razmene sa susednim zemljama, pogotovu s Egiptom. Oko ~ 2200. godine civilizacija starijeg bronzanog doba bila je srušena upadom jednog novog semitskog naroda, Amorita, polunomadskih ratnika, povremeno zemljoradnika, ali pretežno stočara. Taj kraj jedne civilizacije predstavljao je početak nove ere. Osvajanje Sirije i Palestine od strane Amorita (MAR.TU na smerskom, Amurru na akadskom) bilo je samo jedna epizoda pokreta za koji je potvrđeno da je u isto doba šire zahvatio Mesopotamiju i Egipat. Siloviti i »divlji«21 nomadi su, uzastopnim napadima, talas za talasom, zapljuskivali sirijsku pustinju, istovremeno zadivljeni i razdraženi izobiljem u gradovima i kulturom tih zemalja. Ali, osvajajući starosedeoce oni su prihvatali njihov način života i civilizovali se.
eleven. Uzgajanje pitomih jestivih biljaka: mitovi o porekla Od 1960. godine znamo da su sela prethodila otkriću zemljoradnje. Ono što je Gordon Čajld (Childe) nazvao »neolitskom revolucijom« odvijalo se postepeno, između ~9000. i 7000. godine. Takođe znamo da su, suprotno onome što se donedavno mislilo, kultura žitarica i pripitomljavanje životinja prethodili izradi grnčarije. Zemljoradnja u pravom smislu reči, odnosno kultura žitarica razvila se u jugozapadnoj Aziji i u srednjoj Americi. »Vegekultura«, koja zavisi od vegetativne reprodukcije krtola, korenja, ili podzemnih stabljika, izgleda da potiče iz vlažnih tropskih dolina Amerike i jugoistočne Azije. Još nedovoljno poznajemo starost vegekulture i njene odnose sa kulturom žitarica. Neki etnolozi skloni su da misle kako je vegekultura starija od kulture website zrnevlja; drugi, naprotiv, smatraju da ona predstavlja oskudnije podražavanje zemljoradnje.
čajan grad bio je glavno boravište nekog božanstva, okruženog, naravno, drugim božanskim likovima. Kao i svuda na antičkom Bliskom istoku, božanstva su »stanovala« u hramovima; zadatak sveštenika i njihovih akolita bio je da ih peru, odevaju, hrane i razonode igrom i muzikom. S vremena na vreme, bogovi su napuštali svoje hramove i putovali; tim odsustvovanjem je ponekad objašnjavan neuspeh nekih molitvi. Panteon je bio zamišljen kao velika porodica, na čijem su čelu bili lavatory oluje i Velika boginja, prvi par zaštitnika hititske zemlje. Bog oluje je naročito bio poznat pod svojim huritskim imenom Tešup koje ćemo i mi najviše upotrebljavati. Njegova supruga se na huritskom zvala Hepat. Kontinuitet njihovih svetih životinja — bika, i lava (ili pantera) za Hepat — potvrđen je još iz preistorije (up. § thirteen). Najslavnija Velika boginja bila je poznata pod imenom »solarne« boginje Arine (Vurusema na hati jeziku). U stvari, ona je bila epifanije iste Boginje-Majke, 2 pošto je slavljena kao »kraljica zavičaja, kraljica Zemlje i Neba, zaštitnica kraljeva i kraljica zemlje Hati«, itd. »Solarizacija« verovatno predstavlja čin odavanja pošte do koga je došlo kada je boginja Arina postala zaštitnica hititskog kraljevstva. Vavilonski ideogram »Ištar« je bio korišćen za označavanje brojnih mesnih boginja, čija anadolska imena nisu poznata. Njeno huritsko ime je bilo Šanska. Ali treba voditi računa o činjenici da je vavilonska Ištar, boginja ljubavi i rata, bila poznata u Anadoliji; prema tome, u nekim slučajevima tu je reč o anadolsko-vavilonskom sinkretizmu.
10 To je bio veliki korak ka zemljoradnji. Tokom mezolita je započelo i pripitomljavanje životinja (mada se ono neće Professionalširiti sve do početka neolila): ovaca u Zavi Kemi-Šanidaru (Zawi Chemi-Shanidar), oko ~ 8000, jaraca u Jerihonu, u Jordanu, oko ~7000, i svinja oko ~6500. godine; pasa u Sten Karu (Stan Carr) u Engleskoj, oko ~ 7500. godine.11 Neposredne posledice stvaranja pitomih žitarica bile su povećavanje populacije i razvoj trgovine, pojave koje karakterišu već Natufijance. Za razliku od geometrijskog shematizma koji je svojstvo crteža i slika evropskog mezolita, umetnost Natufijanaca je naturalistička: pronađeni su mali kipovi životinja i ljudske figurine, ponekad u erotskim položajima. 12 Seksualna simbolika stubova vajanih u obliku falusa toliko je »očigledna« da ne možemo sumnjati u njihovo magijsko-religiozno značenje. six
Ali Mitra je takođe i bathroom rata koji se pokazuje žestok i okrutan (on svojim buzdovanom vazrom besno uništava daeve i bezbožnike, a ta ga osobina približava Indri); on je isto tako i lavatory sunca koji je povezan sa Svetlošću (10 : 142), on ima hiljadu ušiju i deset hiljada očiju (ten : 141), što znači da je svevideći i sveznajući, kao svaki bog — vrhovni vladar, a pored toga je_i univerzalni pribavljač koji osigurava plodnost polja i stada (10 : sixty one i dalje). U istoriji religija to je uobičajena pojava: nekom božanstvu se pripisuju brojni, i ponekad međusobno orotivurečni prestiži s ciljem da se zadobije »totalitet« koji je neophodan za njegovo, trenutno ili trajno, uzdizanje u položaj velikih bogova. Ahura Mazda i Ameše Spente podižu Mitri kuću iznad planine Hara, odnosno, u duhovnom svetu koji se nalazi iznad nebeskog svoda (ten : 49—fifty two).forty six Mitra se ipak žali Gospodu da njega, iako je zaštitnik svih stvorenja, ne slave u molitvama, kao što se slave drugi bogovi (10 : fifty four). On verovatno dobija kult koji je tražio jer nastavak himne prikazuje Mitru na kolima koja vuku beli konji (62 i dalje), ili kako noću, u pratnji Sraoše i Rašnua, obilazi zemlju i tamani daeve (95—one zero one) ili progoni one koji ne poštuju ugovore (104—111). Još su značajnije etape uzdizanja Mitre u rang vrhovnog boga. Najpre Ahura Mazda posvećuje Haomu za Mitrinog sveštenika, a potom mu Haoma iskazuje obožavanje (88), odnosno prinosi mu žrtve.
lika i bića, povlastica vrhovnih bogova, na prvom mestu Varane. Ova se kosmološka maja može smatrati za ekvivalent ceremony. Broj prelaza koji prikazuju smenjivanje dana i noći, Solarčev hod, padanje kiše, i druge pojave koje podrazumevaju ritu, sve su to proizvodi maje stvoriteljke. U Rigvedama je, dakle, nekih one.500 godina pre klasične Vedante, iskazan prvi smisao maje: »namerna promena«, odnosno promena — stvaranje ili uništenje — i »promena promene«. Uočimo već sada da se poreklo filozofskog shvatanja maje — kosmička iluzija, nerealnost, ne-biće — istovremeno nalazi u ideji »promene«, izmeni kosmičke norme, dakle čarobnom ili demonskom preobražaju i u ideji Varunine stvaralačke snage, koji posredstvom svoje maje ponovo uspostavlja crimson u Univerzumu. Tako postaje razumljivo zašto je došlo do toga da •maja označava kosmičku iluziju; zato, naime, što je od početka reč o dvostrukom, čak ambivalentnom pojmu: ne samo demonskom iskrivljavanju kosmičkog poretka, nego i božanskoj kreativnosti. Kasnije, sajn će Kosmos za Vedantu postati varljiva »transformacija«, dragim recima, sistem promena lišen realnosti.
Posle otkrivanja tajne topljenja magnetita ili hematita, bez mnogo muke dobijala se velika količina metala, jer su naslage bile veoma bogate i lako dostupne. Ali obrada zemaljske rudače nije ista što i obrada meteorskog gvožđa, a razlikuje se i od topljenja bakra i bronze. Tek kada je pronađena peć, naročito posle usavršavanja tehnike »stvrdnjavanja« metala kaljenjem, gvožđe je preovladalo. Tek je metalurgija zemaljskog gvožđa učinila ovaj metal dostupnim za svakodnevno korišćenje. Ova činjenica je imala značajne religiozne posledice. Pored nebeske sakralnosti, koja je povezana s meteoritima, sada se suočavamo sa zemaljskom sakralnošću, u čemu učestvuju rudnici i nade. Metali niču »u krilu zemlje«.54 Pećine i rudnici poistovećeni su sa matericom Zemlje-Majke. Rude izvađene iz rudnika u izvesnom smislu predstavljaju »zametke«. Oni lagano rastu, kao da su podložni drugačijem vremenskom ritmu nego što je to život biljnih organizama i životinja — nije stvar u tome da oni manje rastu, oni »sazrevaju« u zemaljskim dubinama. Njihovo vađenje iz krila Zemlje-Majke je, dakle, jedna prevremena operacija. Ako bi im se ostavilo dovoljno vremena da se razviju (što bi se ovde odnosilo na geološki ritam vremena), impolite bi mogie postati zreli, »savršeni« metali. 51 52 fifty three fifty four
Počeci klasične ezoterijske misli vezuju se uz aleksandrijski hermetizam, odnosno na djelomice uništena djela pisana grčkim jezikom početkom kršćanske ere. Sadržaj tih spisa je uglavnom astrološkog, kozmologijskog, alkemijskog i teurgijskog karaktera, a izdvaja se Corpus Hermeticum, napisan u two.
Istraživači se slažu da pećine treba smatrati za neku vrstu svetilišta jer se crteži nalaze prilično daleko od ulaza. Uostalom, mnoge su pećine bile nastanjene, a teškoće pristupa naglašavale su njihov božanski karakter. Da bi se došlo do ukrašenih zidova treba proći na stotine metara, kao u slučaju pećine iz Nijoa (Niaux) ili pećine Tri brata. Pećina iz Kabrereta (Cabrerets) predstavlja pravi lavirint, i za njen obilazak je potrebno nekoliko sati. U Laskou, da bi se prišlo donjoj galeriji — gde se nalazi jedno od remek-dela paleolitske umetnosti — treba sići Iestvicama od užadi kroz jedan bunar dubok 6,30 metara. Svrha ovih slikanih ili urezivanih delà van svake je sumnje. Da bi ih protumačili, većina istraživača pozivala se na etnološke paralele. Izvesna poređenja nisu bila uverljiva, pogotovo kada se težilo »upotpunjavanju« paleolitskog dokumenta kako bi on što više odgovarao etnografskoj analogiji. Ali takva neoprezna objašnjenja samo umanjuju ugled svojih autora, a ne dovode u pitanje metodu koju oni veruju da su koristili. Medvedi, lavovi i druge divlje životinje zasute strelama, ili modeli od gline koji su pronađeni u pećini iz Montespana a predstavljaju lavove i jednog medveda probušene okruglim i dubokim rupama, tumačeni su kao dokaz »magije za lovce«.23 Pretpostavka je prihvatljiva, ali bi se neka od tih delà mogla tumačiti i kao reaktualizacija nekog prvobitnog lova. Podjednako je verovatno da su obredi praznovani u najudaljenijim delovima »svetilišta«, možda pre kakvog pohoda u lov ili povodom onoga što bi se moglo nazvati »inicijacija« mladića.
»Pili smo somu«, čitamo u jednoj čuvenoj himni (VIII, forty eight), »postali smo besmrtni; stigavši u svetio, pronašli smo Bogove. Ko nam sada od smrtnika može iskazati nepoštovanje ili naneti zlo, o besmrtni?« (strofa three). Soma se preklinje da produži »naše vreme života«; jer ona je »čuvar našeg tela« a »pred njom beže nemoći, bolesti« [prev. na fr. L. Renu (Renou)]. Soma podstiče misao, oživljava hrabrost ratnika, povećava polnu snagu, leči bolesti. Kada je zajedno piju sveštenici i bogovi, ona približava Zemlju Nebu, krepi i produžava život, obezbeđuje plodnost. U stvari, ekstatičko iskustvo istovremeno otkriva punoću života, smisao bezgranične slobode, ovladavanje neslućenim fizičkim i psihičkim moćima. Otuda osećanje zajedništva s bogovima, odnosno, pripadanje božanskom svetu, uverenost u »ne-smrt«, odnosno, na prvom mestu, u potpuni život produžen u beskraj. Ko govori u slavnoj himni X, 119, bathroom ili čovek u zanosu koji je upravo popio sveti napitak? »Pet forty two U tekstovima Jađurveda često se pominje žrtvovanje Some od strane bogova; jedino je Mitra odbio da u tome učestvuje, ali su na kraju i njega uspeli da ubede. U toj se epizodi mogu prepoznati tragovi izvornog mita: reč je o stvaranju napitka »za postizanje besmrtnosti« putem žrtvovanja nekog prvobitnog Bića. To prvo ubistvo koje su izvršili bogovi beskrajno je ponavljano obrednim ceđenjem biljke soma.
ulogu kao izraz u prvom redu božanske vrhovne vlasti, kasnije je bilo korišćeno kao primerni obrazac za sve vrste antagonističkih parova i komplementarnih opozicija. Sa Mitrom su povezani i Arjaman i Bhaga. Prvi štiti društvo Arijaca; on pre svega upravlja obavezama koje proizlaze iz gostoprimstva i pokazuje interesovanje za brakove. Bhaga, čije ime znači »deo«, obezbeđuje raspodelu bogatstva. Zajedno sa Mitrom i Varunom (a ponekad i sa drugim bogovima), Arjaman i Bhaga obrazuju par Aditja ili sinova boginje Aditi, »Nevezane«, odnosno, Slobodne. Još od Maksa Milera mnogo se raspravljalo o strukturi ove boginje. Tekstovi je izjednačavaju sa Zemljom, pa čak i sa Univerzumom; ona predstavlja prostranstvo, širinu, slobodu.31 Aditi je po svoj prilici bila Velika Boginja Majka koja nije bila sasvim zaboravljena, pa je svoje osobenosti i funkcije prenela na svoje sinove, Aditje. sixty eight. Indra, pobednik i demijurg Indra je najomiljeniji bog u Rigvedi. Njemu je upućeno nekih dvesta pedeset himni, u poređenju sa deset koje su upućene Varuni, trideset pet upućenih Mitri, Varuni i Aditjama zajedno. On je junak bez premca, primerni obrazac ratnika, opasni protivnik Dasjua ili Dasa.
Upravo u tom poslednjem poglavlju razmotrićemo i krize koje su izazvali zagovornici redukcionizma — od Marksa i Ničea do Frojda — kao i doprinose koje su donele antropologija, istorija religija, fenomenologija i nova hermeneutika, za koju smo spremni da ustvrdimo da je jedina, ali značajna religiozna tvorevina modernog zapadnog sveta.
Many superstars swear by this physical and spiritual follow, and perhaps people that don’t follow yoga seem to know someone that does. Practitioners frequently explain their encounters using terms like peace, calm, harmony, power, overall flexibility, and relaxation. But what exactly is yoga? And exactly how significantly has this practice strayed from its ancient roots?
tovremeno otkrivala bliskost s božanskim svetom i kontinuitet između života i smrti. A te su ideje sigurno bile zajedničke svim starim religijama zemljoradničkog tipa, jedino što su bile potisnute olimpskom religijom. »Otkrivanje« tajanstvenog kontinuiteta između života i smrti mirilo je epopta s neumitnošću sopstvene smrti. Upućeni u Eleusinske misterije nisu obrazovali »crkvu« niti neko tajno udruženje koje bi se moglo uporediti s misterijama helenističke epohe. Vrativši se kućama, misti i epopti su i dalje učestvovali u javnim kultovima. U stvari, upućeni su se tek posle smrti nalazili zajedno, odvojeni od gomile neupućenih. Sa tog stanovišta, Eleusinske misterije posle Pizistrata možemo posmatrati kao religiozni sistem koji upotpunjuje olimpsku religiju i javne kultove, ne suprotstavljajući se pri tom tradicionalnim gradskim religioznim institucijama. Osnovni doprinos Eleusine bio je soteriološkog tipa i zbog toga je Atina dopustila Misterije i vrlo brzo postala njihov pokrovitelj. Demetra je bila najomiljenija od svih boginja koje su obožavane u grčkim oblastima i kolonijama. Ona je, takođe, bila i najstarija; morfološki, nadovezivala se na neolitske Velike boginje. Antika je znala i za druge Demetrine misterije, a najpoznatije su bile one iz Andanije i Likosure. Dodajmo da je Samotraka, inicijacijsko središte severnih zemalja — Trakije, Makedonije i Epira — bila poznata po Misterijama Kabira i da su se u Atini počev od V neka proslavljale Misterije tračko-frigijskog boga Sabazija, što je bio prvi kult sa istoka koji je prodro na zapad.